Član
Povratak platnu
Opel je ponovo ukazao poverenje platnenom krovu, nakon iskustva sa rigidnim metalnim, kod bivše Astre Twin Top. Nazvan Cascada, ovaj elegantni kabriolet znatno je veći i prestižniji od prethodnog, do te mere da se može nadmetati sa superiornijim segmentom
Voziti novi model uvek je uzbuđujuće, a kada je kabriolet u pitanju, ovo ima posebnu dimenziju. A ukoliko je još i pokretan nepoznatim agregatima, sreća je potpuna. Hmmm, zapravo i nije, jer decembar u Parizu, kada je obavljena probna vožnja, nema ništa zajedničko sa Azurnom obalom, ukoliko to nisu novogodišnje jelke i svetleće dekoracije ulica i izloga. No dobro, ukoliko zbog toga nismo mogli svo vreme voziti sa vetrom u kosi, barem smo se uverili u izolaciju kabinskog prostora, bez da smo zaboravili testirati grejanje. Jer poznata je stvar da se kabrioleti većim delom vremena voze sa krovom nad glavom, u „toplesu“ su jedva par meseci godišnje. Uprkos tome, interesovanje za njima i dalje postoji (uz evidentan pad prodaje), što je podstaklo Opel da ponudi i ovakav vid karoserije.
Doista sa par godina zakašnjenja, jer je Cascada u suštini Astra IV kabriolet (postavljena na blago modifikovanoj platformi), iako se zbog potreba koncepcije izdužila na čitavih 4,7 m. Međuosovinsko rastojanje je veće za skromnih 10 mm, odnosno identično je kao kod Astre OPC. No poreklo je primetno isključivo u prednjem delu, počevši od A stuba, izmene su radikalne. Kratko vetrobransko staklo, uz elegantan i fluidan profil, koji se završava dugim metalnim poklopcem prtljažnika, čine Cascadu retko prijatnom na oko. Bez obzira da li je sa ili bez pokrivača nad glavom, gledana iz bilo kojeg ugla, uvek izgleda privlačno. Ujedno mišićava i elegantna, sa točkovima od najmanje 18 cola (uz doplatu od 19, pa i 20 cola), u poređenju sa bivšom Astrom Twin Top izgleda neuporedivo prestižnije. Ovako gledano na stvari, možemo konstatovati da su Opelovi dizajneri sjajno obavili posao, a inženjeri?
Umetnost kompromisa
Elagantan kabriolet za sva godišnja doba, sa četiri mesta i prihvatljivo prostranim prtljažnikom, pa uz to siguran, sa modernim agregatima i relativno pristupačnom cenom, evidentno privlači veliko interesovanje. Po Opelu, auto snova, sposoban da ispuni sve potrebe omanje porodice. Kvaliteti koje je nekada posedovao njegov ne tako daleki rođak, Saab 9-3 kabriolet, na koga se očigledno želela ugledati i Cascada. Sa kakvim uspehom pitate? Za dizajn smo konstatovali da je pošteđen bilo kakve kritike, što možemo potvrditi i za upotrebnu vrednost, bez obzira na klimatske uslova.
Zubato decembarsko sunce ipak nam je dozvolilo vožnju bez krova nad glavom, bez obzira na podsmešljive poglede pariskih vozača i prolaznika. Verujte mi na reč, sa podignutim prozorima i mrežom protiv vrtloženja vazduha (eliminiše upotrebu zadnjih sedišta), putnici napred su odlično zaštićeni. Uzevši u obzir da se transformacija može izvršiti u vožnji, pri brzini do 50 km/h (za samo 17 sekundi), nema nikavog razloga ne profitirati u kabrioletu. Posebno jer je tako i vidljivost odlična, a kratko vetrobransko staklo ne zaklanja pogled na nebo. Mala zamerka, ukoliko se krov već može podići, odnosno spustiti u vožnji, zašto je zaboga neophodno držati prst na prekidaču? Jer čim se popusti pritisak, transformacija se zaustavi, dok se prozori naknadno moraju podići drugim prekidačem. A kada se baš i mora navući krov, do izražaja dolazi odlična akustična udobnost. Naime, višeslojni platneni krov, sa efikasnom izolacijom, obara nivo decibela na iznenađujuće nizak nivo. Jedino se u tunelu oseća veća razlika između kupea i standardne Astre.
Spomenuli smo i četiri sedišta, no uprkos impozantnim dimenzijama, Cascada ne obezbeđuje putnicima pozadi isti nivo udobnosti. Sve zavisi od solidarnosti vozača i suvozača, barem kada se radi o prostoru za kolena. Za glave ga ima dovoljno, ukoliko niste viši od nekih 1,8 m. Pristup je relativno jednostavan, pre svega zahvaljujući elektromotorima u prednjim sedištima, koji ih automatski pomere unapred. Osim toga, prednja sedišta su neuporedivo konfornija, sa snažnim bočnim osloncima i produžetkom ispod kolena. O njima bi smo mogli ispisati čitavo poglavlje, recimo samo da su elektropodesiva po svim pravcima, sa lumbalnom potporom i grejačima. Nažalost, kako ništa u životu nije džaba, za ovakav luksuz, plus nekoliko vezanih opcija, mora se doplatiti čitavih 3.000 evra! A kada smo se već dotakli unutrašnjosti, recimo da enterijer neodoljivo podseća na Astru, barem kada se radi o komandnoj tabli.
Zapravo jedina vidljiva razlika odnosi se na „kačket“, iznad instrumenata, koji se ovde proteže prema centralnoj konzoli. To znači da su više manje nasleđeni svi kvaliteti i mane, gde u poslednje spadaju previše brojni dugmići i komande. Uprkos tome, voženi model deluje znatno prestižnije, kvalitetnije fabrikovan, opet zahvaljajući kvalitetnim kožnim sedištima (Nappa), kao i diskretnom crvenom osvetljenju (oko ručice menjača, po obodu vrata, pri dnu enterijera...), koje dolazi do izražaja noću. Da bi zaokružili priču, moramo se pozabaviti i prtljažnikom, koji u najboljem slučaju poseduje 308 l. Korektno, ali samo kada je krov podignut. U kabriolet konfiguraciji manji je za 100 l, zbog zaštitne police, u koju se uredno složi krovna konstrukcija. Za pohvalu je što se može povećati obaranjem zadnjih nalona (maksimalna zapremina poraste na 750 l), a za kritiku mali ulazni otvor. Poklopac se otvara lakim pritiskom na znak Opela.
dizajn, +
kratko vetrobransko staklo, +
brza transformacija, +
udobnost, +
sigurno ponašanje +
težina, -
preglednost unazad sa podignutim krovom, -
prečnik okretanja, -
potrošnja, -
cena -
Opel Cascada 2.0 CDTi Biturbo 195 KS
